Bogatiji izbor ali manje love

Neki dan sam išao u kupovinu kao i svaki priženjeni muškarac i dobio sam upute šta da kupim. Reći ćete - lak zadatak! To nije ni najmanje lagano kada uđete u naše supermarkete i budete dovedeni u milion nedoumica. Konkretno sam zapeo na kupovini praška za pranje. Prije mnogo, mnogo godina bila su samo dva do tri praška i nisi morao razmišljati. Bio je famozni „Plavi radion“ a poslije je bio „Faks“ koji je u miraz istoriji ljudi na ovim prostorima ostavio ustaljeni naziv za prašak za pranje odjeće. I dan danas čut ćete žene kada kažu muževima da im kupe „faksa“ jer nemaju deterdženta za pranje iako sigurno nisu mislile na taj artikl Saponije Osijek nego na bilo koji prašak za pranje. Godinama su se čuvale krpe koje su nastajale kada bi se pocijepala vrećica sa praškom i smio bih se zakleti da sigurno u nekim kućama još postoji takvih krpa.

Ne treba ni reći koliko vremena trošite u prodavnicama birajući trivijalne stvari poput paste za zube ili nekog sličnog artikla zbunjeni ogromnom količinom reklama kojima nas bombarduju naše televizije. Jedan skida kamenac, jedan daje automatski sjaj, jedan sprečava karijes, ma samo što ne rade i proteze. U moje doba je bilo tri vrste i mogao si za par sekundi riješiti dilemu.

Odjel sa čokoladama je posebna priča. Nekada si imao „Bracu i seku“, „Toblerone“ i Eurokrem ploče koje je proizvodilo „Takovo“ Gornji Milanovac a sada ti treba fakultet ili bar skraćeni kurs od tri dana da se odlučiš između stotina ponuđenih vrsta čokolade. Slušam neki dan jednog mladog roditelja koji mi se žali kako njegova mala kćerkica neće više da jede čokoladu. Dosadilo djetetu a vala jasno mi je i zašto. U moje doba je bio neki omanji praznik kada dobiješ čokoladu. Morao si za to dobiti bar desetak vezanih petica u školi ili ti je došla neka tetka iz susjedne države koja je htjela da malo obraduje djecu. Danas je čokolada postala sredstvo za umirenje djece koja plaču i nema više onog ushićenja kada vas neko obraduje darovanom slasticom.

Sa pivama i vinom je slična stvar. Danas svaka prigradska zadruga ima takav izbor alkohola koji Simo (pokoj mu duši) „Mrak“ ni u najluđim alkoholnim priviđenjeima nije mogao zamisliti. Nekoliko vrsta Tuborga, belgijske, njemačke i šta ti ja znam koje sve ne pive se sada mogu naći u našim radnjama. Prije j e bilo Jelen, Nektar, Sarajevsko i Nikšićko. Imali smo mi jednog komšiju koji je popio u životu sigurno bar jednu mjesečnu proizvodnju Nikšićke pive. Dok je još bio u nekom polutrijeznom stanju govorio je da će ići kući kada mu se prvi put u pijanstvu ukaže Njegoš. Uglavnom mu se ukazivala žena i ona ga je vodila kući. Kada je umro mislim da je nad Nikšićkom pivovarom bila spuštena zastava na pola koplja. Kako stvari stoje i kolika je zastupljenost danskih piva u ovom vremenu bi zasigurno čekao da mu se ukaže Hamlet.

Mogao bih nabrajati razlike danima ali to nema neku svrhu. Činjenica je da danas imamo mnogo veći izbor svih mogućih artikala ali kupovina više nije „gušt“ kao nekada jer većina ljudi nema love za uživanje u njoj.