Kako se ono zvaše....?

Nadimci su stvarno čudna stvar.

Ovih dana svi mogući mediji bombarduju javnost o (samo)ubistvu Ismeta Bajramovića Ćele. Upališ TV da gledaš dnevnik i skontaš da je važnije od poplava koje su uhakale pola Bosne i od recesije koja razvaljuje planetu to što se Ćelo ubio. Naravno sve je to popraćeno mnoštvom fotografija i video materijala. Gledam i nešto kontam – da mi je znati zašto su ga zvali Ćelo kada i svaka domaćica u BiH zna da je imao kosu do pola leđa.To bi bilo otprilike kao da mene zovu Damir Vučak - Dugački.

Ti nadimci vjerojatno u mladosti imaju neko značenje ali kada ljudi zađu u godine haman da služe samo da zbune ljude. OK mi je kada nekog Senada zovu Seno ili neku Dubravku - Buba jer to ima nekog smisla, ali nadimci koje susrećemo znaju biti bez ikakvog smisla.

Pola grada zna Sandokana ali od te mase ljudi pet posto zna da se on zove Dragan. Mnogo ljudi je popilo kafu kod Maketa ali jako malo njih zna da se on zove Miroslav. Imamo mi tako i Kekeca, Šarafa i još stotine drugih nadimaka koje su ljudi prihvatli i bilo je mnogo zbunjenih faca kada bi neko slučajno upotrijebio pravo ime spomenutih.

U zemlji u kojoj je klađenje omiljena vrsta zabave znam ljude koji bi pola svog imetka uložili na to da se gazda pizzerije Amicci zove Omer. Ne znam istorijat dobijanja tog nadimka ali sasvim pouzdano znam da se čovjek zove Edin Fišek.

Prošlo ljeto sasvim ozbiljna jedna moja dugogodišnja prijateljica pitala me kako se ja prezivam. Ni po jada da me nije pitala: "Vučak, kako se ti ono prezivaš?" Vjerojatno je mislila da mi je to nadimak, nešto kao "skraćenica od čovjek"....