Možemo li bolje?

Najmanje jednom dnevno dobijem kritiku da sam negativan i da vidim sve crno. Kažu mi da će ljudi čitajući moj blog pomisliti samo najgore o Zenici i pitaju se kako tek drugi vide ovaj grad kad sam ja ovako negativan?

Da vas utješim odmah, ne vidim ja crno samo Zenicu. Moja „crna faza" koja traje već duže vrijeme obuhvata čitavu BiH i sav Balkan. Kad se malo bolje zamislim onda kažem da je čitava planeta skoro crna, a najbolji dokaz za to je da je od juče i američki predsjednik takođe crn.

Šalu na stranu, kad god dobijem takav komentar ja se duboko zamislim i pokušam naći nešto što će zasjeniti to crnilo. Evo pisao sam i o tome kako smo lijepi i pametni, kako smo poznati i priznati. Pisao sam i o tome kako se rade nove dobre predstave u pozorištu. Pišem o nekim dragim i finim ljudima kojima bi se svaki grad ponosio a ne samo Zenica. I da, pišem i o stvarima koje mi smetaju i činjenica je da ih ima dosta.

Ne kažem da je u Zenici sve loše ali znam da će se velika većina ljudi koji su meni bliski po senzibilitetu složiti sa tim da trenutno ima puno više lošeg nego dobrog. I da ćutim o tome? Ne mogu da se ne okrenem oko sebe i primijetim da nas nekako svi prestižu u većini dobrih stvari. Da mi je nekako doći do podatka koliko Zeničana danas radi u Vitezu – mjestu koje je postalo pojam za biznis. Zašto smo morali toliko ostati iza Viteza? Zbog čega smo u vijestima mi ti kojima je hladno i koje truju? Zbog čega danas gimnazijalci sami kreče školu i farbaju radijatore? Zašto nam se pijaca proširila i na glavnu ne tako davno renoviranu ulicu? Zašto na ulici vidim skoro jednak broj pasa lutalica kao i ljudi? Zašto se zatvaraju obdaništa po gradu? Zbog čega sve manje vidim nasmijana lica?

Možda sam crn zbog toga što znam da ovaj grad može biti bolji i zbog toga što mislim da svi zaslužujemo da živimo u boljem gradu? I onda kad oko sebe ugledam toliko stvari koje mi se ne sviđaju jednostavno me uhvati sivilo.

A ima toliko toga lijepog. Imamo sve uslove za idealan život – prelijep grad na obalama rijeke po kojem nam država nosi ime, fantastično Kamberovića polje koje je idealno u svako doba godine, uslove za sve vrste sportova (nogomet, košarka, rukomet, odbojka, ragbi, tenis, plivanje, skijanje, atletika, streljaštvo...), infrastrukturu za razvoj privrede i najvažnije od svega – ljude.

Grad ne čine zgrade nego ljudi, davno je rečeno. I znam da u ovom gradu ima ljudi koji se slažu sa mnom i koji su isto tako nezadovoljni. Ne zbog toga što nam je loše nego zbog toga što znaju isto ono što ja znam – MOŽE NAM BITI BOLJE.

Možda da se okrenemo oko sebe i sami sebi priznamo šta nam se sviđa a šta ne. Za početak evo molim čitaoce Blentovena da mi pomognu i napišu u komentarima na ovaj post šta je to danas dobro a šta loše u Zenici? Šta je to čime se trebamo ponositi a čega bi se trebali stidjeti?

p.s. Na ovaj post ću pustiti i anonimne komentare, samo Vas molim da pokušate biti konstruktivni i bez uvreda na bilo čiji račun.